Аронија

Услови

Аронија се обично налази на плодној, влажној али добро цеђеној земљи. Такође се налази на слабој, сувој земљи и чак на пешчаним динама ако вода није предалеко од површине. Аронија има средњу до малу толеранцију на сланост. Очигледно слабо успева у сушном југозападном Саскачеван.

Аронија прилично не подноси сенку те се због тог често налази на отвореном дуж линија ограда, путева и речних корита, на чистој земљи, и уздуж граница шуме и клисура.

Аронија такође може да расте у широком појасу надморских висина. У Невади аронија расте на висини од 2400м.

Да би се изабрало погодно место за плантажу ароније требају се узети у обзир фактори као што је тип земље, дренажа, нагиб, доступност квалитетне воде и заштита од ветра.

Избор места плантаже ароније

По могућности плантажа треба да има благи нагиб (1-2%) да се омогући одвођење воде и хладног ваздуха, што је посебно важно за време мраза. Ако постоји ветробран на доњем делу плантаже онда треба направити процјеп за циркулацију ваздуха. Падина не треба да је окренута југу тако да се земља спорије греје на пролеће и тако одлаже цветање. Падине окренуте на север или исток спречавају оштећења коре услед замрзавња зими када је велика разлика између дневне и ноћне температуре.

Аронија расте на свим типовима земље уз услов да се вода цеди, осим сланим, којих има на северу Баната где се користи за гајење камилице и нане. За разлику од бруснице и високожбунасте, америчке боровнице, које добро успевају само на природно киселој земљи, пХ 4,2-4,4, а она се у Србији налази на већим надморским висинама, најчешће изнад 750 м где и нема становника [3], за аронију ПХ вредност земље није критична. Аронија толерише широк опсег п.х од 5.0 до 8.0. Оптимум је измедју 6.0 и 8.0.

Најбоља земља би требало да има подједнако глине, песка и блата (муља) са доста органске материје (2-3% минимално). Треба избегавати земљу са доста глине без хумуса. По могућности локација треба да буде сунчана.

Не усваја штетне састојке из земљишта, воде и ваздуха, те се може гајити иу близини индустријских загађивача и термо електрана. Ево решења за пепелишта у околини Обреновца, Лазаревца и Костолца, као и за јаловишта настала одлагањем хумусног слоја са откривених копова. На овим површинама аронију треба посадити гушће него у класичним воћарским засадима, нпр. у редове 2 x 1 м, како би се што пре формирао густ сплет жила које ће спречавати ерозију ветром и загађивање околине. Успева и на забареним земљиштима, на којима расту врбе, трска и шевар. [3]

Ветробран

За воћњак је веома важна заштита од доминатних ветрова. Снажни и трајни ветрови могу да узрокују исушење поготову зими и штете од згуљивања и цепања. Последица могу бити губитак изданака, пупољака, цвета и воћа. Такве штете делују као природно орезивање и резултирају у смањеној величини грма и атипичном формом. Додатно листање и цветање може бити угрожено на страни грма окренутој ветру те обоје може да закасни а цвијетање да буде смањено. Величина воћа може такође да буде смањено.

Ветробрани штите од ветрова који исушују, помажу одржавање снежне покривке, те смањују влагу и ерозију. Такође омогућава боље опрашивање.

Ветробрани треба да су постављени тако да смањују ефекте доминатних ветрова по зими и лети. Ветробран треба да је проширен 10-15 м изван подручја које се штити. Порозност и висина ветробрана одређива ефекат заштите. 3м висок ветробран ће смањити брзину ветра до 90м низ ветар. Синтетички ветробрани требају да имају порозност до 50%. Посађени ветробрани дају најбољу заштиту од ветра. 9м високи ветробран смањује брзину ветра до 90 м уз ветар и 275м низ ветар.

Проред

Проред зависи о типу опреме која стоји на располагању за орање и бербу, методу бербе и да ли се аронија гаји у воћњаку или као део ветробрана. У правилу, редови треба да су најмање 1-2 метра шири него опрема.

Предлаже се да размак између биљки буде 1 до 1.5м а између редова 4.5-6м. Размак између биљака од 1м и између редова од 4.5 м захтева 2100-2500 садница / хектару.

Шири размак између редова и унутар реда осигурава бољу вентилацију и помаже у смањењу ризика од болести. Мањи размак унутар реда повећава рани принос.

Најбоља густина садње у класичним воћњацима је 3 x 1,5 м, којом приликом се посади 2222 биљке по хектару. Оваквом садњом свака биљка добија 4,5 м2 вегетационог простора. [3]

Садња Ароније

Требају се користити саднице од 15-60 цм. Кључан је добро развијен систем корена. Несме се дозволити да корен пресуши.

Сади се у јесен, преко зиме и у рано пролеће, уз услов да земља није смрзла и да вегетација још није почела. [4] Генерално говорећи, саднице које су одгојене на отвореном је најбоље садити у рано пролеће кад земља одмрзне (саднице из пластеника захтевају каљење). Садити се може такође у касну јесен, пре него што земља смрзне, уз услов да су саднице прекаљене (900-1000 сати на 5Ц) и након што отпадне лишће [3]. Лако се прима и ако на биљкама има зрелог лишћа црвене, љубичасте или браон боје. Ово лишће је зрело и опада на најблажи додир. Најчешће се саде једногодишње или двогодишње биљке добијене културом ткива. [3]
Могуће је садити изданке корена и микропропагиране биљке средином Аугуста. Ово даје нешто времена за даљни раст корена, али исто тако даје довољно времена за природно зимско каљење.
Изданке ризома је најбоље садити у рано пролеће.
Биљке из контејнера могу да се саде и у току вегетационог периода. У том случају сади се у водом натопљене јаме, а после садње поново залије, како би биљка одмах наставила са растом [4].

Саднице посађене у јесен не треба орезивати до следећег пролећа. Саднице посађене у пролеће треба орезивати на висину од 20 цм.

По могућности земљу треба ђубрити две године пре пресађивања.
За време садње могуће је коришћење композитног стајског ђубрива помешаног са земљом око садница. Може се такође помешати 120 - 240г фосфатних ђубрива зависно о нивоу фосфора у земљи и коришћеном стајском ђубриву. Ово помаже раст корена
Фирма Супериор, Велика Плана , у својој брошури о садњи ароније наводи да прије садње парцелу треба пођубрити НПК 15:15:15 минералним ђубривима, 500-600 кг / ха, или 50 - 60г по јамици, после чега се ђубриво помеша са земљом, да не дође до директног контакта са жилама кореновог система. На овакав начин спречава се евентуално токсично дејство јаких концентрација минералних соли и сушење биљака у старту. Уколико се користи изгорели стајњак, 40-50 т / ха, количину НПК минералних ђубрива треба смањити на половину. [4]

Пре садње земљу треба припремити што укључује орање и евентуално употребу нерезидуалних хербицида да се елиминише поновљено избијање корова.Важно је да се елиминише трајни коров. Припрема парцеле састоји се од основне обраде, орања на дубину од око 30цм, тањирања или ротовирања, како би се поравнао и уситнио површински слој.

Ако је земљиште добро уситњено и влажно садња се брзо одвија. На основу искуства плантаже 'Дедевци, Краљево' 10 људи може да засади око 1500 садница на дан.

Приликом садње, биљке треба поставити нешто дубље (2-5 цм) него што су били у контејнеру за пренос. Довољно је ископати јаме дубине 20 цм и пречника 30 цм. Јаме се могу копати мотиком или лопатом. Код машинског копања настаје глатки зид што оставља могућност слевања воде и евентуалног замрзавања кореновог система.

После садње земљу навучену на коренов систем треба нагазити како би се успоставио добар контакт између корена и честица земље, а ваздух истиснуо. То треба обавити пажљиво, како би се избегло оштећење бочних грана које се јављају из кореновог врата, изданака од којих почиње формирање жбуна. [4]

Надаље, биљке треба добро и конзистентно залити, али не и претерано залити.

Може се рачунати на минимално 10% губитака који се касније требају заменити (податак из 1993). Сува јесен праћена хладном и сувом зимом може узроковати велики проценат губитка. Фирма Супериор, Велика Плана гарантује 100% примање за своје микропропагиране саднице.

►  ║   [5]

Затрављење

То укључује сађење трајног травнатог покривача између редова ароније. Трава је важна због контроле ерозије и омогућавања механичке бербе чак и у влажним условима, такође помаже у задржавању влаге и контроли неких врста корова. Трава ће такође повећати абсорпцију кише и у исто време смањити отицање. Одговарајућа трава несме бити закоровљена, мора да даје семе једном годишње, мора бити отпорна на гљивичне болести које се јављају након топљења снега и треба да формира отпорне бусене који могу подњети механичке бераче за време влажног времена. Неки тестови у северној Албертини су показали да врсте Оасис, Бореал и Фаирваи имају добре карактеристике.

Могуће је такође посејати белу детелину. [4]

• [3] Др Иво Ђиновић; Садња
• [4] Брошура, Супериор д.о.о.
• [5] Механичка садња ароније Обреновац