Генерално аронија је отпорна на болести и штеточине. Као таква, је идеална биљна врста за гајење у тзв. органској или био-еколошкој производњи, која је један ниво изнад органске.[2]
Поремећаји узроковани временом
Проблеми узроковани временом могу укључити повреде усљед хладноће, исушивање, оштећење од ветра или повреда коре након високих зимских температура.
Повреде од хладноће и исушивање су повезане делимично са развојем зимског каљења и периода неактивности што омогућава дрвеним биљкама да преживе зиму. Ако услови у периоду мировања нису испуњени може доћи до ненормалног раста и развоја или чак да нема раста. Мировање захтева и прати каљење, што је физиолошки процес инициран са опадањем дневних температура и краћим данима. Неодговарајуће каљење је предуслов повреде од хладноће.
Повреда од хладноће је повезана са продуженим екстремно ниским температурама, или изненадно екстремно спуштање температуре након топлог периода. Исушење узрокује релативно топли суви ветар који делује кад су земља и корен биљке још увјек замрзнути, делови биљке изнад земље губе воду због топлих, сувих ветрова али та вода неможе бити надокнађена јер је корен смрзнут.
Симптоми повреде од хладноће и исушења су слични и често повезани. Топли, суви ветар може бити праћен са изненадним спуштањем температуре. Симптоми могу укључити смрт целе биљке, или појединих делова као што је ново дрво и пупољци листа или цвета. Зимска оштећења могу отворити пут гљивама и болестима (Цитоспора рак).
Мразеви на температури од -2.2 Ц и ниже убијају ткиво које активно расте. Симптоми оштећења од пролећних мразева укључује благу кафену боју цвета и лишћа уз опадање оштећених делова. Цветови су посебно осетљиви на мраз. Оваква оштећења могу бити ограничена на унутрашње делове цвета и можда нису уочљива осим под повећалом.
Снажни ветрови могу да изазову гуљење, тргање и исушење. Крути, кафени рубови су резултат ових оштећења. Листови и нови изданци су подложни оштећењу од ветра. Воће тако може бити погођено, где се стварају сиве и кафене красте.
реда коре се може десити по љети и зими. Кора изложена врућем летњем сунцу може да изгуби боју и набубри, стварајући рак-ране. На хладним сунчаним, данима за време зиме, кора изложена сунцу може постати топлија него ваздух и онда нагло охлади после заласка сунца узрокујући пуцање и евентуални развој рака.
Превенција ових проблема повезана је одговарајућим избором места и праксама управљања. Развој зимског каљења захтева нижи ниво земљине влаге и плодности у касно лето и јесен. Значајно наводњавање или ђубрење после бербе није препоручљиво. Ниска места са високим нивом воде доприносе кашњењу каљења као и оштећењу од мраза због слабе циркулације ваздуха. Вјетробрани су важни у смањењу ефеката јаких, трајних ветрова. Блага североисточна падина плантаже ће помоћи у смањењу повреда коре након високих зимских температура. Прскање са разређеном белом латекс бојом може се такође користити. Ово може такође помоћи у одгађању цветања на пролеће.
Инсекти штеточине
Време храњења инсеката има велики утицај на насталу штету. Два најважнија периода су
- за време цветања и заметања плодова
- за време развоја плода
Штета од инсеката за време цветања и заметања плода смањује потенцијални принос због губљења цвета и плода, док за време развоја воћа може да изазове губитак младог воћа. У каснијим фазама развоја воћа, оштећено воће није изгубљено, али је принос за тржиште смањен.
Ефекти инсеката који се хране лишћме су мање познати. Ако је оштећење укупне површине лишћа довољно велико, може доћи до губитка воћа јер се значајно самњује производња шећера. Производња цветних пупољака (средином и крајем љета) може се такође смањити. Додатно, храњење са лишћем може имати утицаја на залихе шећера унутар биљке што може имати дугорочне ефекте на преживљавање и развој, зависно од степена штете.
Аронију нападају разни инсекти:
Бубе:- Схот-холе борер (Сцолитус ругулосус)
- А барк беетле (Цхаетопхлоцус хетеродокус)
- Роунд-хеадед воод Борерс (Цлитопхорус верруцосус, Ропалопус сангуиницоллис)
- Лацебугс (Цоритхуцха)
- Цхокецхерри Апхид (Аронијска уш, Рхопалосипхум церасифолиае)
- Плум Апхид (Шљивска уш, Асипхонапхис пруне)
- Леафхопперс (Гипонанс флавилинеата)
- Треехоппер (Тортистилус инермис)
- Цхокецхерри леафроллер (Спарганотхис дирецтана)
- Тент цатерпилларс (Малацосома спп)
- Фалл цанкерворм (Алсопхила пометариа)
- Углинест цатерпиллар (Арцхипс церасиворанус)
- Фалл вебворм (Хипхантриа цунеа))
- Цецропиа мотх цатерпиллар (Хиалопхора цецропиа).
- Фруит галл мидге (Цонтариниа виргинианиае)
- Леаф галл инсецтс (Пацхипсилла спп; Пхитоптус емаргинатае)
- Цхокецхерри савфли (Хоплоцампа лацтеипеннис)
Од горе набројаних инсеката, три најчешћа су цхокецхерри савфли, фруит галл мидге и тент цатерпилларс.
Цхокецхерри савфли (Хоплоцампа лацтеипеннис)
Одрасли инсекти се појављују из отпада и хране се са нектаром и поленом крајем Маја. Одрасли су 5-6 мм дугачки и улавном жуте боје. Јаја полажу у чашици цвета. Ларве се појављују за 5 дана те улазе и хране се унутар бобица које се суше и постају црне. Након тога ларва улази у следеће воће те се храни са семеном. Ово воће сазрева заједно са неинфецираним воћем али није за продају. Одрасле ларве су 8-9мм дугачке и беле су са жутом главом. Одрасле ларве напуштају воће, падају на земљу и презиме као учаурене ларве у земљи.
Фруит галл мидге (Цонтариниа виргинианиае)
Ове мушице значајно узрокују губитак воћа. Одрасли се појављују у Мају и лежу јаја у цвету. Мали жуто-наранџасти црви се хране са воћем у развоју које постаје увећано, крушкастог облика и шупље. Храњење ларве се наставља до краја Јуна, кад ларва пада на земљу где се учауре. Оштећено воће се суши и опада.
Тент цатерпилларс (Малацосома спп)
Одрасли су кафени мољци са дебелим телом: ширина крила је 30-40 мм и свако предње крило је означено са две бијелкасте траке. Годишње се јавља само једна генерација. Јаја се полажу близу дна носиве гране, 30цм од земље у касно лето. Презимљују као јаје а излежу се у пролеће кад избија пупољак листа. Ларве праве мрежасто гњездо на месту рачвања гране. Ларве се хране 6-8 седмица и нарасту 5цм у дужину кад одрасту. Ларве су црне на врху, са белом пругом и плаве са стране. Ове гусенице могу потпуно уништити лишће грма. Зараза од 200 гусјеница може да потпуно уништи лишће 1.5-3м високог грма.
Контрола штеточинских инсеката
Нису регистровани инсектициди за аронију. Исправно управљање плантажом и одржавање здравља биљака ће помоћи да биљке издрже напад инсеката. Добре санитацијске праксе, укључујући уклањање опалог воћа и лишћа помаже у смањењу штете од инсеката.
Два потенцијална веома корисна кандидата за регистрацију укључује Бациллус тхурингиенсис (Дипел, Тхурициде), биолошки агент који је успешан против гусеница, и латентни уљни спреј ((Сунспраи 6Е; Сун Рефининг анд Маркетинг Цомпани, Пхиладелпхиа, наводно није токсично ако се примени 1-3%). Уља се примењују у пролеће да униште јаја инсеката. Право време примене је важно али се незна када је најбоље за аронију.
Болести
Болести могу бити значајна препрека развоју ароније. Познате су различите болести које нападају аронију. То укључује блацк кнот (црни чвор), к-болест, бацтериал спот (Ксантхомонас пруне), схотхоле (Цоццомицес лутесценс), априцот ринг пок вирус, твистед леаф (уврнуто лишће), цанкер (рак), думпинг-офф, бровн рот анд фиреблигхт. Две најважније болести су блацк кнот и x-болест. Семе у клицању и саднице могу бити угрожене од думпинг-офф.
Важно је да се пажљиво прате болести и предузму превентивне мере. Проблеми везани за болести преовлађују у годинама са више кише него што је нормално. Тренутно, нити једно заштитно средство није регистровано за аронију те је контрола болести примарно везана за орезивање и санационе мере. Регуларна инспекција и орезивање су потребни да би се ефективно контролисали болесни изданци. Алатке за орезивање се морају дезинифицирати са лизолом (разређен са водом 1:19) или кућним белилом (блеацх разређен са водом у односу 1:9) после сваког реза. Сав орезани материјал треба спалити.
Блацк кнот (Апиоспорина морбоса)
Црни чвор је болест дивљих и домаћих шљива и трешања. Повезана је са гљивама које изазивају црно лишће. Инфициране гране су деформисане и раст је значајно смањен. Ова болест може обухватити и убити инфициране гране, биљке могу закржљати и деформисати се после неколико година. Већа учесталост ове болести је повезана са смањењем отпорности на влагу и нижим температурама земље (генерално, места која примају и држе више влаге на пролеће).
Гљиве црног чвора продиру у меку кору нових изданака и стварају израслине (локализовани убрзани раст биљног ткива). Први симптоми су благо отицање, на јесен, грана текуће сезоне. Острва или чворови су нормално ограничени на једну страну гране. Следеће пролеће, острво постаје великo, кора се кида и површина израслине постаје прекривена меким зеленим гљивичним ткивом које постаје црно и глатко на јесен. Ови црни чворорви су извори нове инфекције на суседним гранама. Острва се повећавају и проузрокују нове споре сваке године.
Црни чвор се може контролисати орезивањем инфицираних рана најмање 10 цм испод чвора.
X-болест (узрочни организам непознат)
Ова болест је узрокована микроорганизмима сличним микоплазми који инфицирају аронију, слатке и љуте трешње, више врста брескви и кајсије. Аронија је очигледно главни домаћин. X-болест је широко распрострањена у Северној и Јужној Дакоти и Минесоти, вероватно се такође јавља у преријама Канаде. Болест се шири брзо и може уништити плантажу за 3-4 године. Пошто може да инфицира економски важне плантаже брескви и трешања, аронија се у близини таквих плантажа искорењује. Кад једна биљка постане заражена, цела плантажа постаје заражена.
X-болест преносе инсекти, поготово око 15 различитих врста скакаваца. Скакавци преносе микроорганизме хранећи се лишћем заражених аронија. Скакавци су генерално присутни од краја Маја до раног Октобра, пренос болести се дешава од Јуна до раног Септембра. Симптоми ове болести се развијају годину након трансмисије.
Заражени листови постају зелено-жути крајем Јуна (могу имати црвену сенку на рубу). У Јулу и Аугусту листови постају тамо црвени. Уз напредак болести, изданци постају закржљали. X-болест у почетку смањује раст, што је праћено са падом бујности и коначном смрти. Инфицирано воће је тачкасто и жућкасто црвено. Инфицирано воће није за продају и семење не клија.
Контрола захтева да се заражено грмље уклони. Нажалост, нека инфицирана стабла немају симптоме. Сав инфицирани материјал треба уклонити и запалити. Орезивање нападнутих грана нема ефекта јер узрочни микроорганизам прелази на корен. Контрола скакаваца је важна, коров се мора уклонити.
Думпинг-офф (Питхиум и Рхизоцтониа, и друге гљиве)
Ова болест уништава семе и веома мале саднице. Думпинг-офф напада семе у клијању и подпомогнут је хладним, влажним окружењем. Нападнуте саднице вену након ницања а стабљика труне близу површине. Овај тип думпинг-оффа настаје у топлим, влажним условима и тамо где су саднице нагомилане. Превенција укључује употребу стерилисане земље и других медија за садњу који се користе за клијање и раст садница. Петоминутно површинско стерилисање семена, коришћењем кућног белила (разређен у размери 1:9 са водом) може помоћи пре постављања у медиј за клијање.
Коров
Коров може да значајно смањи опстанак и раст жбуња пошто узима влагу и храну. Јак коров може потрошити 6-8мм воде дневно. Несме се дозволити да коров захвати семе.
Нема регистрованих хербицида за аронију. Периодично, плитко окопавање (5-8 цм) је примарно средство контроле. Дубоко окопавање и окопавање близу биљке није препоручљиво јер се корен може да оштети и може доћи до развоја младих изданака. Контрола корова је посебно важна за време првих година раста плантаже. Малчовање је можда најлакши метод контроле корова између биљака у реду.
Када биљке, за 4-5 година, одрасту у висину преко једног метра, онда оне саме сузбијају коров у реду, а међуредно растојање се коси. После десете године, ако је између редова ниска трава, не мора ни да се коси, тако да воћњак ароније представља праву оазу животињског света, идеално станиште за птице певачице, препелице, јаребице, фазане, зечеве ... Постоје специјалне травне смеше за затрављивање воћњака и винограда, у којима доминира бела детелина. У априлу, када се воћњак забели од многобројних цветова, као када падне снег, аронија је добра пчелиња паша. [2]
Птице
Многе врсте птица које су нормално корисне (јер се хране са инсектима штеточинама) могу узроковати значајан губитак приноса кад воће сазри. Генерално није дозвољено убијање птица а што није и еколошки мудро. Због тог контрола није једноставна. Са мерама контроле треба почети чим птице почну оштећивати принос, пре него што развију навику храњења. Комбинација две или више метода контроле је вероватнија да буде успешна.
Коришћење мреже (папир импрегниран пластиком, најлон, памук или полиетилен) је можда једино ефективно решење али је потребно да се мрежа држи изнад грмља помоћу једноставних оквира од штапова и жице. Мрежа за заштиту од птица се показала ефективна и економична у случају боровница. Једном инсталирана, мрежа захтева мало одржавања, није токсична и не узрокује буку нити повређује птице.
Нека посматрања сугеришу да неколико нити рибарског најлона разапетог попречно изнад јагода имитирају паукову мрежу које многе птице избегавају. Ова идеја се може применити на аронију.
Балони за плашење окачени на флексибилне штапове (бамбус, топола, врба, пластика) и који се премештају сваких 7-10 дана су изгледа ефикасни код плантажа јабука.
Рефлективне фолије (Рефлецтиве Милар Тапе) се тренутно користе на комерцијалним пољима јагода у Калифорнији за контролу птица. Трака је 2.5 цм широка и користи се 30-60цм дужине причвршћена на ограду или било шта прикладно. Траке стварају буку на лаганом ветру и рефлектују светло. Није познато колико би ово било ефикасно у случају плантажа ароније. Трака се може наручити од: Суттон Агрицултуре Ентерприсес Инц., 538 Брункер Аве., # 7, Салинас ЦА 93.901, УСА. Трака кошта 5 $ за 150мUndo edits.
Вешање силуета птица грабљивица (јастребови) и уврнутих жутих трака изнад плантаже може такође да помогне. Софистициранија решења укључују употребу инфра-црвеног детектора покрета који окида звучни аларм.
Зечеви и мишеви
Зечеви и мишеви могу такође да буду узрок штете. Зечеви могу да једу младе изданке а обоје мишеви и зечеви могу да згуле кору са грана. Штета коју проузрокују мишеви је повезана са интензивним растом корова и нормално се дешава зими кад падне снег. Превенција штете је најефикаснији начин контроле.
Контролисање корова и регуларно кошење ће одвратити мишеве и зечеве. Гомиле грања и другог смећа треба уклонити са поља, канала, ограда и око кућа јер овај материјал представља заштиту и место за размножавање.
Мешавина фунгицида тхира са воденом емулзијом црног асфалта може да одврати на основу укуса. Ову мешавину треба прскати или нањети четком на биљке од земље до 60 цм и може се применити на суве гране након што лишће отпадне на топлом дану. Природни сапуни који садрже амонијумске соли и масне киселине имају непријатан мирис и могу одбити зечеве.
Малчи примењени након што је земља замрзнута на јесен могу такође спречити штету од мишева.
Отровни мамци су врло токсични за већину сисара и не препоручују се.
Јелени
Јелени могу да се хране гранчицама и већим гранама, те могу да униште или промене облик жбуња. Бршћење може бити интензивније ако нема алтернативних извора и у оштрим, дугим зимама.
Многе природне биљке су еколошки прилагођене периодичном умереном или изразитом бршћењу. Зимско бршћење стимулише нови раст на пролеће. Међутим, бршћење уклања цветне пупољке и тако смањива потенцијални принос. Мало или умерено бршћење може имати мали укупни ефекат.
Најјефтинији начин да се заштити од јелена и срна је затварање подручја са бодљикавом жицом или електричном оградом. Бодљикава жица мора бити висока најмање 2.3м, врата морају бити затворена. Мање ограде могу смањити али не и елиминисати бршћење. Електричне ограде треба да буду високе 1.8м састоје и се од 7 жица на размаку 20-30цм.
Комерцијална средства која одбијају јелене су генерално неефикасна. Пси чувари могу бити друга опција.
